Često se u svojoj trenerskoj praksi susrećem sa predrasudom da je trening bolji ako je teži !
Taj laički stav je veoma rasprostranjen među rekreativcima koji se ne bave profesionalno sportom, a meni kao treneru je oduvek bio izazov razbiti zablude i približiti što većem broju žena istinu o kontrolisanom fizičkom naporu ( vežbanju ) u svrhu poboljšanja zdravlja i izgleda.
Intenzitet, a pogotovo vremensko trajanje treninga je, dakle, nešto što se uvreženo smatra ključem za postizanje boljih rezultata u fizičkoj spremi. Međutim, nije uvek slučaj da su oni obavezno i delotvorniji. Postoji nekoliko faktora koji utiču na efikasnost treninga, a koji su važni za razumevanje razlika između intenzivnosti i delotvornosti.
Prvo, individualne razlike u fizičkoj spremi igraju značajnu ulogu. Ono što je za jednu osobu intenzivno, za drugu može biti suviše lako za izvođenje. Početnici ili ljudi koji se vraćaju treniranju nakon pauze mogu imati koristi od umerenih, postepenih treninga koji omogućavaju telu da se prilagodi, smanjujući rizik od povreda.
Znači, delotvoran trening za početnika ( ili povratnika ) ne može i ne sme biti trening velikog volumena i visokog intenziteta.
Drugo, neadekvatan oporavak može smanjiti delotvornost intenzivnog treninga. Ako telo nema dovoljno vremena da se oporavi, nema adekvatnu ishranu, performanse mogu opasti, a umor se nagomilati. Kvalitetan san, osmišljen jelovnik i strategije oporavka su ključni za postizanje maksimalnih rezultata.
Sama struktura treninga igra važnu ulogu. Raznoliki programi koji uključuju različite oblike vežbi, poput snage, izdržljivosti i fleksibilnosti, menjanje uglova, broja ponavljanja, tačke maksimalnog napora i sličnih detalja, mogu biti efikasniji od fokusiranja isključivo na visoku intenzivnost. Uključivanje različitih metoda omogućava telu da se razvija u više dimenzija, čime se postiže uravnoteženija fizička forma.
Najvažniji aspekt koji definise delotvoran i kvalitetan trening je PRECIZNOST I PRAVILNOST IZVOĐENJA VEŽBI. Tu dolazimo do pojma um-mišić ( mind-muscle ) koji je u sportskom svetu više nego poznat. Da bi uspešno ostvarili tu konekciju, pored dobre volje, potrebno je vežbačko iskustvo i vreme.
Konekcija um-mišić ( mind - muscle connection ) odnosi se na način na koji naš mozak kontroliše pokrete naših mišića. Ova veza je ključna za izvršavanje bilo kakvih fizičkih aktivnosti, od jednostavnih pokreta do složenih sportskih veština.
Postoji nekoliko razloga zašto je potrebno vreme da se uspostavi ova konekcija:
1. **Učenje i praksa**: Kada učimo nove pokrete, naš mozak treba vreme da razjasni šta je potrebno učiniti. Praksa pomaže u jačanju neuralnih puteva i poboljšanju koordinacije između uma i mišića.
2. **Neuralna adaptacija**: Kada izvodimo pokret, neuralne mreže u našem mozgu se aktiviraju. Sa svakim ponavljanjem pokreta, ove mreže postaju efikasnije, što znači da postajemo brži i precizniji u izvođenju pokreta.
3. **Propriocepcija**: Ovo je sposobnost našeg tela da oseća svoje položaje i pokrete. Proprioceptivni sistemi u telu pomažu nam da uskladimo pokrete i održimo ravnotežu, što zahteva vreme za usavršavanje.
4. **Psihološki faktori**: Fokusiranje i mentalna priprema takođe igraju ključnu ulogu. Potrebno je vreme da se um usmeri na određeni zadatak i da se osigura da su svi aspekti pokreta pravilno obrađeni.
Ukratko, uspostavljanje efikasne konekcije um-mišić zahteva kombinaciju fizičke prakse, mentalne koncentracije i prilagođavanja neuralnih puteva.
Na kraju, mentalni aspekt treninga ne treba zanemariti. Previše intenzivni treninzi mogu dovesti do psihičkog umora i gubitka motivacije. Pristup koji uključuje uživanje u vežbanju i postavljanje realnih ciljeva može biti mnogo delotvorniji i održiviji na duže staze.
U zaključku, intenzivniji trening nije obavezno bolji trening.
Balans između intenziteta, oporavka, raznovrsnosti vežbi i mentalnog zdravlja ključan je za postizanje optimalnih rezultata.
